13. Pogled u prirodu – kakvu ulogu imaju klice u bolesti?

Kod mojih pacijenata često viđam upale uha. Postoji jedna bakterija koja se može naći u mnogim upaljenim ušima. Ta bakterija se razmnožava zato što na bubnoj opni ili u slušnom kanalu rastu granulacije (tzv. „divlje" meso bez kože). Pošto i dok bakterija nalazi potrebne hranljive materije, klica se može razmnožavati i stvarati svoj produkt.

Gde, dakle, treba započeti lečenje? Da li treba boriti se protiv bakterije ili delovati na upalu? U medicini postoje oba pristupa. Najčešće se kombinuju antibiotik i kortikosteroidi kako bi se oboje istovremeno potisnulo. Ali ako se uzrok upale ne otkloni, ova sredstva deluju samo privremeno, a ponekad i uopšte ne.

Imao sam priliku da posmatram kako ovo funkcioniše u velikom broju slučajeva.

Slučaj 12

Pacijent star 60 godina došao je na lečenje sa teškom upalom desne bubne opne. Koristio sam uobičajene lekove da bih zaustavio upalni proces. Ali upala se tokom lečenja zapravo pogoršala, a ne poboljšala. Zato sam porazgovarao sa čovekom o njegovoj životnoj situaciji. Bio je u jednom ozbiljnom sporu koji će se rešavati na sudu tek za tri nedelje. Ništa mu nije pomoglo sve dok se ročište nije završilo. Zatim je upala nestala pod terapijom koja je primenjena i klice se više nisu razmnožavale (klice se ne mogu ubiti, već samo smanjiti, one uvek ostaju prisutne u neaktivnom obliku). Šta je pacijenta učinilo zdravim, terapija ili promena u njegovim mislima?

Bakterije mogu nešto da proizvedu samo ako imaju hranu - a telo im mora dati tu hranu. Stoga su bakterije takođe posledica upale, a ne njen uzrok. Bakterijska infekcija takođe može izazvati štetu kroz toksine koje ona proizvodi, ali uvek kao sekundarna pojava, a ne kao uzrok.

Patološkom rastu mikroorganizama uvek prethodi upala u organizmu, kako kod bakterija tako i kod gljivica. Zato mogu primeniti antibiotik kada klica preko proizvedenih toksina štetno deluje na organizam. Ali time se upala ne leči, jer se ne deluje na uzrok. Moram pacijentu objasniti odakle potiče njegova bolest. Čim se njegova upala povuče, prestaje i aktivnost mikroorganizama.

Klice mogu da rastu samo tamo gde im telo omogućava prostor i hranu. Klice se mogu aktivirati u svakom trenutku. Uvek je samo domaćin taj koji određuje kada će klicama dozvoliti hranu, a kada neće. Na taj način i virus nastaje u organizmu i koristi se kao faktor upale.

Slučaj 13

Pacijentkinja, stara oko 60 godina, došla je u ordinaciju sa unilateralnim herpesom zosterom na desnoj strani. Kod herpesa zostera, plikovi se formiraju na koži duž živca. Pre nego što se ovi plikovi pojave, oseća se bol oko tri dana, a da se ništa ne vidi. Kada se plikovi pojave, kažu nam da je u pitanju virus. Ali odakle dolazi ovaj virus, ko ga proizvodi? Zašto, i zašto samo u ovom delu tela? Ko kontroliše lokalizaciju?

Razgovarao sam sa pacijentkinjom o dve strane tela, o međusobno povezanim moždanim hemisferama i o nasleđu od oca i od majke. Tamo gde postoji nezadovoljstvo i sukob u odnosu, manifestuje se i bolest. Pacijentima je često teško da razumeju kada im objašnjavam da bolest dolazi od njihovih misli. Uzgred, stres je takođe u konvencionalnoj medicini poznat kao okidač za herpes zoster. Iz svojih konsultacija znam da je strana tela sa dominantnom rukom, ona strana tela na koju utiče odnos sa majkom ili sa partnerom. Zato sam ženi objasnio da je njenu bolest pokrenulo razmišljanje u levoj strani mozga i da je to moralo biti nešto negativno. Morao je da postoji neki lični gubitak, nešto sa čim se nije slagala, što je telu prouzrokovalo štetu. Telo ne može da laže.

Pričala mi je o odmoru koji se upravo završio, da je sve bilo u redu i da nije bilo nikakvih svađa. Njena majka je umrla pre 5 godina. Kada sam pitao za datum njene smrti, to se poklopilo sa njenim odmorom i prvi plikovi su se pojavili dan kasnije. Pacijentkinja je zatim pričala da se na odmoru sećala majke i da je tugovala za njom.

Tuga je bolna i opasna misao, jer dovodi do bolesti. Tuga dokazuje da čovek još uvek nešto želi od druge osobe. Ali ta osoba je umrla i više nije tu. Kada biste samo razmišljali o preminuloj osobi, a da to ne vidite kao veliki gubitak za sebe, vaše telo ne bi po komandi vašeg uma proizvodilo virus. U stvarnosti, međutim, svi sažaljevaju sebe jer više nemaju majku, ili neku drugu osobu. Zato se ljudi osećaju loše i vide sebe kao žrtve smrti svojih voljenih. Ovakva vrsta razmišljanja sprečava ljude da pravilno obrade događaj i to dovodi do bolesti. Da li su tu mikroorganizmi uključeni ili ne, to nije bitno za pogrešno razmišljanje kao stvarni uzrok. Svakako igra ulogu u terapiji, ali ne i u otklanjanju uzroka.

U prirodi postoje fundamentalni odnosi koji se ne mogu promeniti. Prema njima, makroorganizam uvek dominira nad mikroorganizmom. To je tačno bez izuzetka. Međutim, govori se i uči suprotno. Stoga, prirodu sa njenim očiglednim procesima treba uzeti kao standard, a ne izjave takozvanih stručnjaka. Klice koje žive od truljenja, na primer, uvek su prisutne svuda. Očigledno je da ne zavisi od klica to što jabuka - još uvek na drvetu ili čak nakon berbe - istruli i klice je naknadno mogu „svariti".

Viši organizmi uvek dominiraju nad nižim oblicima života. Da je drugačije, ne bi moglo biti viših organizama, a samim tim ni ljudi. Mi imamo više klica u crevima i na koži, nego ćelija u celom telu. Što se tiče njihovog broja, one bi lako trebalo da nas „pojedu". Međutim, očigledno je da to ne mogu i ne čine, jer žive zajedno sa nama.

Ukratko: Klice, bilo da su to virusi, bakterije ili gljivice, ne mogu biti stvarni uzrok naših bolesti. Duh, koji je superiorniji od materije, kontroliše telo, uključujući i dejstvo klica. Stoga je ključno da imamo precizno razumevanje strukture i funkcije ljudskog tela i njegovih potreba.