16. Novi život – jedino rešenje za čovekov problem

Mi ljudi svi potičemo iz jednog života, iako smo različite jedinke. Nema izuzetka. Svi imamo jedno poreklo i ono leži u stvaranju. Zakon nasleđivanja je takođe uspostavljen pri stvaranju. Biblija nam pokazuje da je Bog stvorio jednu jedinku u početku: Adama. Prema Bibliji, u Postanju 2, znamo kako je Eva kasnije stvorena od Adama. Bog je od Adama uzeo rebro i od njega stvorio Evu. Eva je takođe morala duhovno da se veže za Boga. Kao i Adam, i ona je imala pravi identitet kao stvorenje. Sva deca koja bi bila stvorena od Adama i Eve shodno tome, imala bi Adamov život i stoga bi takođe mogla da žive zauvek.

Adam je bio duhovno vezan za Boga i posedovao je ispravan identitet: „Ja sam stvorenje." Svi ostali ljudi su nastali od Adama. Prema Božjem planu, čovek je trebalo da se razmnožava i živi večno, tj. beskonačno.

Ali dogodilo se drugačije. Adam i Eva su se prevarili, prihvativši ideju da mogu da promene svoj identitet i da postanu poput Boga. Ova samoobmana dovela je do odvajanja od Boga. Međutim, pošto je duhovna zavisnost ugrađena u funkcije duha, oni su neizbežno postali duhovno zavisni jedan od drugog. Više nisu mogli da se uzdaju u Boga i njegov nepromenljivi zakon. Više nisu mogli da veruju Božjoj reči. Dakle, oboje su se uzdali i poverili jedno drugom. Međutim, kroz samoobmanu, ljudi sebe vide kao duhovno nezavisne. Žive u zamišljenom balonu, verujući da slobodno misle i ne vide da su sve njihove misli zavisne samo od onoga što drugi ljudi kažu ili rade. Ovu samoobmanu sam mogao da otkrijem kroz fizičku bolest, jer ona otkriva lažnu duhovnu zavisnost.

Ljubav koja je čoveku potrebna može se crpiti samo iz izvora koji joj je namenjen od početka sveta. Kao što je Bog od početka odredio odakle dobijamo kiseonik - iz vazduha, a ne iz vode - on je takođe odredio gde i čime možemo isključivo zadovoljiti svoje duhovne potrebe. Ako i dalje pokušavamo da duboko udahnemo dok smo pod vodom, to se neće dobro završiti. Isto je i sa duhovnom zavisnošću: ako pokušavamo da dobijemo ljubav od ljudi, to je kao da pokušavamo da dobijemo vazduh iz vode.

Veoma je teško osvestiti osobu o ovom strašnom stanju samoobmane, jer u medicini i u nauci uopšte nemamo jasno razumevanje duhovnog aspekta razvoja bolesti.

Prepoznavanjem samoobmane da čovek veruje da je Bog, postaje razumljivo odakle potiču sva učenja koja poriču Boga. Ali čak ni ljudi koji direktno ne poriču Boga ne znaju zašto im je Bog potreban. Nažalost, religije nisu tačan odraz ljubavi Stvoritelja, već prikazuju sliku dominantnog i diktatorskog Boga. Stoga se može reći da su svi ljudi na kraju u sukobu sa Bogom. Više mu se ne mogu približiti. Shodno tome, ljudi hiljadama godina i na mnogo različitih načina pokušavaju da nadoknade nedostatak bliskosti sa Bogom. Mnogi ljudi se nadaju da će pronaći rešenje za svoj problem u religijama ili ideologijama. Bilo da su u pitanju Buda ili Marks, Konfučije ili Gandi, cilj je uvek da se na neki način reši ljudski problem. Međutim, to neće ispraviti čovekov lažni identitet.

Adamov život, iz kojeg svi potičemo, na kraju je bio odvojen od Boga. To znači da mi više nismo trajno sposobni za život i da moramo umreti. Kada ne bi postojao način da se izađe iz ovog de fakto mrtvog stanja, da se ono zameni kako bi se prešlo na život koji je vremenski neograničen, mi uopšte ne bismo bili živi.

Da li je moguće dovesti do preobraćenja osobu koja pogrešno veruje da je i sama bog?

Slučaj 15

U Mijanmaru sam upoznao jednog budističkog monaha. Imao je oko 50 godina, imao je izuzetno uvećanu štitnu žlezdu sa hipertireozom i velikim srčanim problemima. Nikakvi lekovi mu nisu pomogli. Pre deset godina, njegova žena se razvela od njega i povela decu sa sobom. Zatim je potonuo u depresiju i kockanje. Posle nekog vremena, prokockao je sav novac svojih roditelja, oko 60.000 američkih dolara. To je bilo bogatstvo, jer u Mijanmaru ljudi zarađuju samo oko 1 američki dolar dnevno. Nakon što je prokockao novac, pao je u duboko kajanje jer je svojim postupcima uništio roditelje. Postao je monah, mnogo je meditirao i uzalud tražio mir.

Šta je to što je razbolelo ovu osobu? Ko je izazvao probleme sa njegovom štitnom žlezdom? Odgovor je, on sam! Njegov duh kontroliše celo njegovo telo, uključujući štitnu žlezdu i srce. Njegov duh je bio ožalošćen i nije video rešenje za svoj problem. Bio je duhovno zavisan od ljubavi svoje žene i dece. Kada je izgubio tu ljubav, nije video izlaz osim da nekako stekne dobra osećanja kroz kockanje. Kockanje je bila zamena za ljubav. Ne sama igra, već ljudi sa kojima se kockao. Ali čak su i oni nestali kada je novac ponestao. Nije shvatio da se time još više uvlači u nevolju. Njegova fizička bolest bila je odraz njegove lažne duhovne zavisnosti. Njegov duh nije imao rešenje. Monaštvo i meditacija mu takođe nisu doneli isceljenje. Šta sam mu ja ponudio kao rešenje? „Potreban ti je novi život sa novim identitetom."

Zašto novi život sa novim identitetom? Zato što se stari život može vezati samo za ljude - a ponekad i za životinje - radi zadovoljavanja duhovnih potreba. On nema sposobnost da se duhovno veže za Boga, uzimajući identitet, „Ja sam Bog". Kada bi to bilo moguće, ne bi bilo potrebe za novim životom sa tačkom vezivanja samo za Boga. Svi čovekovi problemi mogu se sažeti u jedno pitanje: Od koga sam duhovno zavisan? Zavisnost od Boga je fiziološka, normalna i nema alternative.

Već smo videli da nema izbora kada su u pitanju potrebe i izvor tih potreba. Čim čovek izgubi izvor zadovoljenja svojih potreba, on ne može da živi. Ako više nema pristup svežoj vodi, mora da umre. Na isti način, ne može da postoji ako nema pristup izvoru ljubavi. Činjenica da uopšte i živimo neko kratko vreme iako smo odvojeni od izvora Božje ljubavi, jeste samo Njegova milost, da bismo mogli da izađemo iz starog života i da uđemo u novi život. Ako osoba propusti ovu privremenu priliku da promeni svoje stanje, ostaje joj samo nepostojanje, večna smrt.

Dakle, naše bolesti i simptomi su i indikacija i upozorenje da smo vezani za pogrešnu duhovnu tačku vezivanja (za druge ljude), kako bismo je mogli prepoznati kao lažnu. Kao rezultat toga, dobijamo izbor da se odreknemo greške starog života i da se vežemo za pravi izvor ljubavi i života zamenjujući ga istinom Novog Života.

Odakle dolazi „Novi život"? Kako je nastao?