1. Moj put ka razumevanju čoveka

Odakle dolazi bolest? To je pitanje koje sebi postavlja svaki pacijent koga muče tegobe. Tokom studija medicine u Frajburgu i tokom specijalističke obuke, stekao sam široko stručno znanje, kako iz literature, tako i od iskusnih lekara, i zbog toga sam mislio da znam odgovor na to pitanje. Međutim, vrlo brzo sam naišao na pacijenta za čiji problem nisam imao zadovoljavajuće rešenje.

Slučaj 1

Moj pacijent je bio stariji gospodin sa tegobom koja ga je već neko vreme mučila. Uši su mu stalno bile „zapušene". Došao je kod mene da se reši tog tereta. Bilo mi je lako da postavim dijagnozu. U pitanju je bio funkcionalni poremećaj ventilacije srednjeg uha, odnosno Eustahijeve tube, koja povezuje ždrelo i srednje uho. Prema konvencionalnoj medicini, uzrok je nedovoljna količina tečnosti u pacijentovom krvotoku. Stoga sam mu savetovao da pije više tečnosti verujući da sam mu na taj način pomogao.

Međutim, pacijent se vratio nekoliko nedelja kasnije: „Doktore, ja sada verovatno pijem i tri litra vode dnevno, ali su mi uši i dalje zapušene." Kao lekar, mogao sam da mu savetujem da pije još više tečnosti. Takođe sam mogao da se pozovem na pacijentove godine i da objasnim njegovu bolest kao uobičajeni simptom starosti. Ali, da li bih pronašao pravi uzrok bolesti?

Sa svojim specijalističkim znanjem, mogao sam da imenujem simptome i da postavim dijagnoze, ali nisam znao odgovor na pitanje zašto je moj pacijent bolestan. Međutim, kao lekar, želeo sam da budem u stanju da sa čistom savešću kažem šta je uzrok bolesti mojih pacijenata, kako bih mogao trajno da rešim pitanje njihovih simptoma. Nisam više želeo da ostavljam svoje pacijente same sa njihovim pitanjima, želeo sam da im dam odgovore koje i sam mogu da razumem.

Moje ime je dr Horst Mjuler. Radim već 20 godina kao specijalista za uho, grlo i nos (ORL) u Vajnhajmu. Važno mi je da dođem do uzroka bolesti, jer sâmo lečenje simptoma nije dovoljno. Evo jednog jednostavnog primera: uzrok buđi u kući se može objasniti, jer buđ nastaje usled vlage. Ako specijalista samo preporuči sredstvo za uklanjanje buđi da bi se rešila situacija, ali ne eliminiše i uzrok, to ne bi bilo prihvatljivo. To je zato što sredstvo za uklanjanje buđi ne bi eliminisalo vlagu. Sredstva za uklanjanje vlage iz vazduha takođe ne bi predstavljala rešenje, već samo simptomatski tretman, sve dok se uzrok vlage ne eliminiše. Tek kada se uzrok vlage identifikuje i eliminiše, zaista se suzbija rast buđi.

U mnogim profesijama, specijalisti su stručnjaci u svojoj oblasti. Automehaničar poznaje svaki deo vozila. Arhitekta je upoznat sa svojstvima upotrebljenih građevinskih materijala. Ali lekar često ne poznaje dobro osobu koju leči i zbog toga ne može da dopre do uzroka bolesti. Nažalost, u većini slučajeva medicina nije u stanju da objasni uzrok pacijentove bolesti, jednostavno zato što je taj uzrok nepoznat. Ovaj nedostatak znanja je posledica činjenice da se ljudsko biće i suviše retko u medicini posmatra kao kompletno biće.

U lekarskoj ordinaciji, našao sam se suočen sa osobom kao celinom. „Nos" ili „uho" odjednom su postali osoba koja postavlja pitanja. Tokom obuke sam bio dobro obučen da prepoznajem simptome i bio sam u stanju da pregledam 70 pacijenata u roku od pet sati. Da mi se prvi pacijent vratio nakon što sam pregledao ostalih 69 slučajeva, ne bih ga prepoznao kao osobu, ali bih po njegovom nosu primetio da sam ga već jednom danas video. Ova situacija sa pitanjima bez odgovora me je deprimirala jer, figurativno rečeno, nisam želeo da prodajem lekove protiv buđi, a da ne znam zbog čega zid postaje vlažan.

Da bih pronikao u uzrok bolesti, nisam tragao po knjigama ili internetu, već sam pitao same pacijente. Pošto razgovor sa 70 pacijenata za 5 sati ipak ostavlja premalo vremena, postalo je neophodno da svojim pacijentima posvetim više vremena kako bih ih saslušao.

Prvi korak mi je bio da napravim hronološku anamnezu mojih pacijenata. Zabeležio sam sve veće i manje tegobe i bolesti, uključujući operacije i porođaje.

Uzimanje medicinske anamneze je uobičajena procedura u medicini. Ako zaista želite da upoznate pacijenta, potrebno vam je vreme za to. I danas obavljam ove razgovore prilikom prijema i neki pacijenti su iznenađeni što moraju da odgovore na toliko pitanja kod specijaliste ORL. Ja im onda objašnjavam da mi je potrebna celokupna slika pacijenta i da ne gledam samo na jedan simptom sa kojim oni žele da me upoznaju. Potrebno je da poznajem osobu u celini, sa svim njenim bolestima.

Kao protivtežu bolestima i medicinskim zahvatima, uporedo sam posmatrao životnu priču pacijenata. Pri tome su naročito presudni najbliži odnosi, kao i događaji koje je osoba proživela. Na misaonom nivou oni predstavljaju ono najvažnije za čoveka. Zato sam beležio odnose sa roditeljima, odnose roditelja međusobno, sa bračnim partnerom, decom itd. Tome sam dodao događaje poput venčanja, razvoda, smrti bliskih članova porodice, profesionalne situacije, većih promena kao što su promena posla i selidbe. Od značaja su i prelomni životni događaji, poput teških trauma, na primer iskustava nasilja ili zlostavljanja. Sve te tačke upoređivao sam na vremenskoj osi sa telesnim tegobama.

Nakon upoređivanja ovih podataka, shvatio sam da je „istorija mentalnih iskustava" najviše odgovarala simptomima mojih pacijenata. To je bio slučaj i sa pacijentom sa zapušenim ušima. Nisu fizički uticaji izazvali njegove tegobe i disfunkcije. Shvatio sam da mora postojati direktna veza između onoga što je određena osoba doživela i njenih fizičkih tegoba.

Dakle, da li je neka misao bila ta koja je izazvala zapušeno uho, a ne nedostatak tečnosti? Da bih to saznao, morao sam da istražim nešto što se često samo marginalno ispituje u konvencionalnoj medicini: ljudsku misao, ili bolje rečeno, misli i njihovu ulogu kod ljudi.

Stoga sam morao da se zapitam: Šta su misli? Odakle one dolaze? I što je još važnije, gde počinju? Na kraju krajeva, misli moraju odnekud doći i imati početak.

Nakon mnogih medicinskih anamneza i životnih priča mojih pacijenata - sada ih ima na desetine hiljada - shvatio sam šta je uzrok ljudskih bolesti.